SSP- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

SSP- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je nova, treća generacija sporazuma o pridruživanju ponuđena isključivo državama zapadnog Balkana, sa namjerom da im se omogući uspostavljanje bliskog i trajnog odnosa s Evropskom unijom, te izgledno članstvo u EU.

SSP se potpisuje na neodređeno vrijeme, a uz pridruživanje sadrži elemente sigurnosne, političke i ekonomske stabilizacija, kao i element regionalne saradnje. Primarni cilj sporazuma je formalno pridruživanje države Evropskoj uniji u određenom tranzicijskom periodu od šest do deset godina.

Od zemlje potpisnice se zahtijeva da postepeno prilagođava svoje zakonodavstvo pravnoj stečevini Evropske unije (Acquis communautaire) i uspostavlja zonu slobodne trgovine s Evropskom unijom.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane, i Bosne i Hercegovine sa druge strane, potpisan je u Luksemburgu 16. juna 2008. godine, a stupio je na snagu 1. juna 2015. godine. Zamijenio je Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji je bio na snazi od 1. jula  2008. godine.

Evropska komisija i Bosna i Hercegovina su 18. jula 2016. godine parafirale Protokol o adaptaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Protokolom su predviđene  tehničke prilagodbe trgovinskog dijela odredbi SSP-a vezano za izvoz iz BiH na tržište EU i izvoz EU u BiH, uzimajući u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji 2013. godine.

 

Za potrebe nadzora nad primjenom i provođenjem SSP-a osnovana su zajednička tijela Evropske unije i Bosne i Hercegovine:

  • Vijeće za stabilizaciju i pridruživanje – čine ga članovi Vijeća Evropske unije i članovi Evropske komisije sa jedne, i članovi Vijeća ministara BiH sa druge strane 
  • Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje – forum zastupnika Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Evropskog parlamenta 
  • Odbor za stabilizaciju i pridruživanje - tehničko tijelo koje pomaže Vijeću za stabilizaciju i pridruživanje u izvršavanju njegovih dužnosti 
  • Sedam pododbora i Posebna grupa za reformu javne uprave koji djeluju pod nadležnošću Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

1. Pododbor za trgovinu, industriju, carinu i oporezivanje

2. Pododbor za poljoprivredu i ribarstvo

3. Pododbor za unutrašnje tržište i tržišnu konkurenciju

4. Pododbor za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku

5. Pododbor za pravdu, slobodu i sigurnost

6. Pododbor za inovacije, informaciono društvo i socijalnu politiku

7. Pododbor za saobraćaj, energiju, okoliš i regionalni razvoj

8. Posebna grupa za reformu javne uprave